Шта написати после оваквог наслова? Милион мисли и на крају уздах. Хиљаде тема и пропуштених шанси. Увек нека нада да ће се ипак нешто променити. Да ли заиста хоће?
Ако сте млада особа, немате посао и желите „нешто више од живота“, онда је одлазак једина опција. У супротном, можете да животарите и сећате се дана када је ова варош била „нешто“ и када смо били познати у региону па много чему.
А данас? Данас смо познати као најстарија и најмања општина у округу из које млади одлазе а бебе се не рађају. Статистика каже да се у просеку роди око 70 беба годишње а умре 300 људи. Треба узети у обзир и да се просечно 130 људи годишње исели из наше општине. Дакле, око 360 људи годишње је мање, на укупан број од 11.000 људи. Имајући ове суморне бројке у виду, не треба бити математичар како би се закључило шта нам се спрема.
Одавно немамо суд ни војни одсек. На железничкој станици није могуће купити карту а аутобуска станица практично не постоји. Не постоји нити једна књижара, продавница наочара за вид, не постоји место где се може нарезати кључ за браву! За нарезивање кључа морамо да путујемо до Пожеге!
Средња школа је у проблему и прети јој гашење а основна већ деценијама бележи пад броја ђака па се сеоске школе затварају.
Културна понуда практично не постоји а спортски клубови опстају само забог личне иницијативе тренера који су ентузијасти и финансијске помоћи родитеља. Рангови такмичења су све нижи.
Живот младе особе на селу је тек посебна тема у смислу да треба узети све претходне факторе у обзир и дуплирати их по степену недостатка било чега.
И шта сада? Ко треба да решава ове проблеме? Наравно, онај ко је на власти, односно локална самоуправа. Да ли она то ради? Не ради и баш је брига! Српска напредна странка је на власти у Косјерићу већ 8 година и није створила нити једно једино радно место! Буквално ни једно!
Млади, часни и образовани људи гледају како најгори ђаци добијају послове у општини, Елану, топлани, туристичкој. Они који су понављали, падали на поправне и мучили се да заврше разред. Исти они који су поред нас седели у учионици и играли се са нама у улици. Сада нам они причају о инвестицијама, развоју, просперитету, екологији и „благодетима“ живота у Косјерићу пошто су их тата, стриц, ујна или стрина прогурали преко странке на функцију.
Докле ћемо ово да гледамо и слушамо? Има ли краја понижењу?
Хоћемо нова радна места а не странку. Хоћемо нове и компетентне људе на водећим местима! Доста нам је лажи, намештања и сплеткарења. Хоћемо ЖИВОТ а не политику!
Зато 28. марта морамо да их склонимо. Јер ускоро младих неће бити а онда је свеједно.
