Код великог броја грађана је присутно мишљење да у локалној власти мора да буде успостављена идентична политичка структура као што је у републици и да ће, ако ова два нивоа власти нису из исте партије, локална власт (а самим тим и грађани) трпети и бити кажњени што су се дрзнули да гласају другачије.
Овакав начин размишљања нема значајно упориште у реалности јер:
1. Буџет локалне самоуправе се пуни од пореза и такси који се прикупљају на територији те општине и нико та средства законски не може одузети.
2. Додатни извор средстава су трансфери од републичке власти који су такође регулисани законом и ту се пре свега ради о средствима која су наплаћена на територији локалне самоуправе, па део средстава иде републици, а део се враћа локалној самоуправи
Пошто се преко 95% средстава за буџет обезбеђује из горе наведена два извора:
● чињеница је да ниво новчаних средстава којима се пуни буџет не зависи од тога да ли су или не локална и републичка власт из исте партије
● колика ће средства бити на располагању буџету зависи пре свега од тога како привреда и грађани те општине послују и колико ће пара својим радом убацити у буџет. Дакле, зависи од нас и наше способности
● Распоређивање и трошење пара из буџета је такође одговорност локалног парламента и локалне власти. Дакле, зависи пре свега од нашег домаћинског односа према средствима која су нам на располагању
Остаје да погледамо мало каква је ситуација што се тиче инвестиција и развоја неке општине.
Вероватно ће локална самоуправа која је из исте партије као републичка добити више „неповратних“ новчаних средстава од локалне самоуправе где власт није на партијској линији са републичком. Ова, на први поглед, погодност у стварности може да доведе до великих проблема јер убија иницијативу и уместо да се потрудимо да урадимо нешто за себе, ми чекамо да нам неко нешто удели. У таквој атмосфери постављају се они који неће да „таласају“ а не они који знају и хоће.
Када се у причу убаце пројектна финансирања, било од стране државе или неких међународних организација, битно је да постоји локална екипа људи која зна, уме и жели да се бави тиме. Да ли има или нема те екипе опет не зависи од републичке власти, већ од локалне иницијативе. Када се све горе наведено сабере сигурно је да се прави дугорочно велика штета ако грађани приликом гласања као једини критеријум узимају у обзир то да буде иста локална и републичка власт.
Потребни су нам људи који знају и умеју, који ће домаћински располагати буџетом, који могу да окупе око себе екипу других људи која ће да помогне у изради пројеката, који размишљају локално и брину о потребама свих грађана и људи који немају обавезу да испоштују сваку одлуку партијске централе.
Неки ће се сетити предизборне кампање за председничке изборе 2017. године, када нас је председник Србије убеђивао да пилот и копилот морају да имају исти циљ како не би дошло до несреће. Тачно али и прећутано нешто што је веома битно. Пилот и копилот нису један човек, већ двоје људи који имају заједнички циљ који не одређује ни један од њих, већ то раде правила о функционисању авио-саобраћаја и ова правила се не мењају када авион промени пилота.
Од нас зависи какво ћемо место за живот изградити, зато не дозволите да вам било ко одузме могућност да у томе учествујете и да о томе одлучујете.
