Изгледа да смо преспавали тренутак када је општинска управа постала приватна, породична фирма. По шаблону пренетом са републичког нивоа, и у овом малом месту где свако свакога познаје и сви ћуте на јавашлук да се не би замерали, заборавило се на то да је сваки запослени у општинској управи СЛУЖБЕНИК, дакле, у служби народа, а не власник народа или пословођа у некој фирми и да, као службеник, има и обавезе, а не само права. Пре свега, обавезу да ради свој посао, а затим и да о томе обавештава јавност када се то затражи.
Јуче, приликом давања интервјуа за једну телевизију, двоје општинских службеника задужених за екологију и заштиту животне средине ставише тачку и на ту недоумицу и доказаше да је предузеће дефинитивно приватизовано.
Од власника који “није био ту тренутно” су добили овлашћење да причају само о милионима, пројектима и плановима везаним за смањење аерозагађења (по систему “рек’о тата да се ниш’ не дира док се он не врне”) . На покушај новинара да сазнају шта они конкретно раде по питању санације загађења земљишта у дворишту предшколске установе и основне школе, једно од њих двоје је тврдило да не зна ништа од томе јер је од скоро на том радном месту, а друго да “председник није рекао да прича о томе”. У неформалном разговору са новинарима иза камера, објаснили су да је председник рекао да се само прича о аерозагађењу да постоје опредељена средства, па онда пројекти, па онда нису пројекти него средства, да ресорно министарство није одобрило средства за санацију земљишта у дворишту предшколске установе, да они не желе да причају о томе и да немају информације. Младом господину се оте “не радимо ништа по том питању”, што је можда био и једини искрен моменат коришћења своје главе и свог разума у читавом разговору.
Председник такође није рекао да се прича о одобреним истраживањима литијума или мистериозној навали отварања каменолома у последње време, али је младој дами синуло да јој је председник рекао у току предизборне кампање да “Чисте” плаћа цементара, па је више пута тражила да прича о спаљивању отпада, значајно наглашавајући две задње речи. Нико јој није ни забранио да о томе прича, штавише, и та тема би била занимљива за обрадити и чути какав је статус те ситуације, али изгледа да није била сигурна да ли јој је председник рекао да прича о томе или не, па је брзо одустала од теме. Тврдећи да се нису спремили за разговор, да је требало да им доставе питања да би се спремили, упорно су одбијали да кажу има ли икаквих планова и радова на смањењу загађења земљишта и воде, с обзиром да и тај проблем утиче на квалитет ваздуха у општини, што је госпођа лепо и образложила објашњавајући како је до контаминације тла у вртићу уопште и дошло. Њен колега је на ту тему само констатовао да он “нема деце”. Сав поносан на овакву изјаву, не примећујући саблажњена лица телевизијске екипе, у стилу “шта имам ја са тим, мене то не дотиче”.
Веома мучна ситуација “председник је рекао” момената постајала је све напетија што су новинари постављали више питања. Нападе нелагодности једно за другим узроковала су питања о новим планираним каменоломима у нашој општини, проширивању постојећих, узроку помора рибе од летос (једно каже суша, друго каже “једна фирма”), да би кулминирала у општем месту СНС наратива” ви сте овде дошли да провоцирате, да смо знали која је телевизија…”
Господо СЛУЖБЕНИЦИ, без обзира на то која је телевизија, ви сте дужни да обавештавате народ о томе за шта вас плаћа. Ако сте нешто радили, кажете. Ако нисте, опет кажете. Чак и ако “председник није рек’о” да се о томе прича. Бусате се у груди да сте стручни за позицију на којој сте, а ваш посао очигледно ради дипл економиста који и даље одбија да нам каже где и када је завршио факултет. Дакле, констатација да људи из сектора за екологију нису стручни за тај посао итекако стоји, пошто се ви тиме не бавите.
Дугујем и одговор на ваша нервозна питања “шта је смешно?”. Није смешно. Жалосно је. Туга је видети младе људе који су кренули линијом мањег отпора, који седе и примају плату за “председник је рекао”, а могли су много више. Жалосно је видети да и ми имамо своје Симе, Кебаре, Невене. Смешно је једино било слушати ваше одговоре, које већ унапред знаш и само чекаш да буду изговорени.
Аутор: ВеДа