Лас Вегас (имењак наше варошице, а опет хомоним) у држави Невади, смештен је у безводној пустињској у округу Кларк. Окружењем доминира пустињска вегетација, а има и дивљих животиња. У овом подручју знају се десити изненадне бујице и поплаве. Колонизатори су претворили ово место из пустиње у оазу. Лас Вегас данас броји нешто преко тричавих 600.000 становника, а са околином приближно 2.000.000. Расни састав становништва у Лас Вегасу је следећи: белци, црнци, Азијати, Индијанци, Хавајци, Латиноамериканци и остали. Градом управља Градско веће које тренутно има 7 чланова, заједно с градоначелником. Градоначелник председава свим састанцима већа, одговоран је за администрацију и свакодневне задатке свих опшинских служби и градских одељења. Он, такође, одржава везу са државним, окружним и осталим локалним властима. Толеранција града према разним врстама и облицима забаве за одрасле донела му је надимак Sin City (Град греха).
Е сада, хајмо полако, наш СНС Вегас је такође у СНС Невади на добром је путу да постане безводна пустиња Златиборског округа Кларк. Неминовно стремимо ка томе да издоминира пустињска вегетација, а дивље животиње већ имамо. Бујица и поплава се недавно и десила, бујица услед преобилних падавина, а пола вароши поплављено услед одсуства здравог разума приликом обнове моста. Колонизатори ће ово место претворити из оазе у пустињу, ал` све је то мање-више слично. Наш Вегас броји, дај Боже, званичних 10.627 становника. Расни састав становништва такође чине: белци, црне овце, жути, Индијанци, Хавајци (део становништва који је на привременом раду у иностарнству), Латиноамериканце немамо, уместо њих имамо Северноамериканце нама познатије као Каубоје и остале. Поменутом силом и светином од 10.000 душа управља да л` Скупштина (реч „скупштина“ потиче од глагола „скупљати“, а означава место на коме се скупљају представници народа, а овде ипак није реч о представницима народа већ представницима СНС дружине); да л` Парламент (реч „парламент“ потиче од речи „parlare“, што опет значи – говорити, расправљати, у преводу на нашки свађати се). Сходно објашњењу, а и намени, биће да је Парламент кога чини 27 парламентараца. Једино питање је (изузећемо број становника као икакву меродавност) зашто нам треба ових 20 парламентараца, чланова Градског већа више но ориђиђи Вегасу када наш Градоначелник као и овај горепоменути председава свиме, води све послове и администрацију, одржава везе и са ким треба и према сопственом нахођењу (уколико је лични интерес у питању). До-душе тај наш градоначелник није ту да мисли већ да се расправља, а за све нас – зна се да мисли једна једина глава у Невади, наш Гуру и његова је задња (и предња, а бога-ми и средња). А ово на крају Град греха, и то, ту смо егал са имењацима.
Када смо приближили тематику и разјаснили како ствари стоје по питању управе, упустићемо се у преглед минулих дешавања са последњег заседања парламента нашег СНС Вегаса. Овога пута заседање парламента је било више налик на циркусу Колорадо него икада. А све због сувишних питања.
Ах, та питања! Ко се уопште сетио да дозволи људима да постављају питања у вези ствари које их занимају? Како би било дивно када би сви дизали руке и климали главом како им се каже! Молим лепо, климај и ћути! Али не. Увек неко мора да штрчи и квари концепцију чувене вегашке клим-демократије и постави неко шкакљиво питање. Као на пример оно о страначким запошљавањима (чиме покаже да му није нормално нешто што је сасвим у реду и једино могуће); или о разлогу за повећање плата у предузећу за туризам (чиме пак показује да не прати дешавања и туристички процват општине будући да нисмо у стању да се отарасимо насртљивих туриста).
Мудри градоначелник успешно је ескивирао овај врући кромпир, нервозно трљајући мамузе једну о другу, замишљајући неки бољи Лас Вегас лишен питања и потпитања, где за Ноћ Вештица (читај: изборе) мртви устану да притисну тастере на аутоматима на бирачким местима, док камиони са породичним грбом парадирају даноноћно између десетине вегашких каменолома који ничу као печурке после кише, а ти камиони блистави и нови као у Кока Колиној новогодишњој реклами…
Идиличну слику прекину управо питање о каменоломима. Тачније, о томе да ли постоји могућност да се некако ограничи број и спречи отварање нових каменолома у Лас Вегасу, будући да ће, ако се досадашњи тренд настави, они бити практично један на другом и у блиставом граду неће бити места ни услова за живот?
Где баш то да неком паде на памет да пита! Презнојавање, мук, па сину идеја. Време је за спин! А ко је други мајстор за спин него чувени Громовник, донедавни противник, а сада верни савезник и прва линија одбране правног поретка Лас Вегаса. Еминенција којој док даје интервју испред установе којом управља у кадар не сме ни случајно да уђе нико од здравствених радника тј. запослених које представља и у чије име се захваљује на донацији санитетског возила. Он све може сам. Дом здравља – то сам ја.
Громовник поче изокола да оптужује представнике опозиције за свакакве малверзације, а онда наброја и поименце менаџмент казина Цемент као чланове опозиционе фракције. Све би то било сварљиво да ту није мизогинистички претпоставио да, ако је супруга у некој организацији, онда мора да је и супруг, чист фалш у дедуктивном закључивању, тиме дајући простор за тумачење личне и градоначелникове ситуације. Те у складу са тим, испада да је овај први на сталном раду у Вегашкој општини, члан је и комисије за доделу стана за који се шушка да жели да додели управо себи, а други је сам себи већ доделио средства за жене предузеднице Лас Вегаса. Рулет се вртео, спиновао и довео до тога да Громовник, вероватно уморан или збуњен, своје речи поче да ставља у уста представника опозиције и да не зна више ко је шта рекао, а ко није, да ли он то нешто пита или је ту да одговори?!
Увидевши суноврат, храбри градоначелник изађе за говорницу да чупа ситуацију, упркос тешком расцепу личности, који се испољава у обраћању самом себи у трећем лицу једнине. Узвикивао је да је ОН (изговарајући притом своје име и презиме) увек на страни народа (чак и кад тај народ не обавести да им се спрема нови рудник), а и да се отвара „само један нови” каменолом (што тако говорећи испаде да и није много). Настојао је да нас све уразуми, еј – Проширивање старих каменолома није проблем. Загађење није проблем. Па и до сад је тога било! Загађују сви, и фирме и домороци и нико није умро! Добро, јесте, ал` нису још сви. Каменоломи не загађују. Они су чист профит за фамили.. овааај, за град. Дакле – за град. На питање о томе колики је тај профит није био расположен да одговори. А можда му се покварио дигитрон, па није успео тог момента да израчуна.
Свезнајући Громовник је из петних жила упадао када се градоначелник умориo и настављао са покушајима збуњивања свих присутних, у чему је у већој мери и успео. Са идејом водиљом „сад је твој тренутак да докажеш да си вредан и одан члан Напредног еко-покрета, да могу да рачунају на тебе и да заслужујеш све што тражиш”, здушно је слао отровне муњице по салону, примећујући димне сигнале само из једног правца, а вешто игноришући све остале изворе дима, оптужујући за све нас контраше. У налетима самобитности, дивећи се самом себи, Громовник је самодопадно шетао мокасине од седишта ка подијуму, сваки пут сложивши савршену причу у глави пре наступа. Сад, што то није испало како је он фиксирао да хоће, то и није није тако важно.
Завесе су се спустиле. Чекамо децембар да видимо шта је следеће на репертоару.
Коаутори: АРГОР и ВеДа
