Обраћање заговорницима бојкота почео бих стиховима епске песме ”Почетак буне против дахија” (и наслов је сам по себи речит)
”Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи”
Драги моји, ако мислите да ћете бојкотом спречити куповину гласова за коју садницу шљива, обећани кредит, хиљаду-две за госпођу и господина, коју стотину метара асвалта уместо црвеног тепиха за надолазеће министре (а можда и председника лично), да ћете скрштених руку спречити да на власт поново дођу неспособни и некомпетентни које ови одозго пробуде из зимског сна само пред изборе (што је увреда и лицемерство за свачији здрав разум), да ћете се са спуштеним гардом одбранити од њихових физичких насртаја, онда сте ви потпуно на погрешном путу.
Хоћете ли бојкотом и нечињењем спречити изградњу каменолома од ког ће пуцати и камен и куће и бубне опне, а облаци прашине помешани са смогом и отровним ваздухом замрачити небо изнад Косјерића? Пролазили сте поред каменолома у Словцу и видели ону еколошку катастрофу. Али двадесетак домаћина својом истрајношћу затворише каменолом.
Има ли Косјерић свог Ћуту?
Хоћете ли бојкотом поправити ужасни наталитет у општини, пропадање села, замрли спорт и културу, учмалост и варош која све више личи на паланку из 19. века и чекаоницу смрти, како неко рече? Хоћете ли тако вратити осмехе на лица људи и веру у боље сутра?
Немамо право да нашим одустајањем од борбе остављамо нашој деци да раде оно што смо МИ МОРАЛИ и чему смо ми допринели.
И да се не стидимо пред њима.
Једини наш алат, једино оруђе којим можемо да учинимо нешто лепо и добро за наш Косјерић је НАШ ГЛАС.
Не бацајмо га у воду, не одричимо га се олако и паметно га употребимо.
И зато зашиљимо плајваз, па на гласачко место. Тамо се бије битка за лепши и бољи Косјерић.
И на самом крају желим да се кратко обратим пољопривредницима и мојим колегама пензионерима.
Прве да подсетим да су у време оне предходне власти имали регрес по хектару 12.000, а сада 4.000 динара, да су имали регресирано гориво, а сада купују најскупљу нафту у региону.
А ми, пензионери, добисмо повећање пензије од 6%, а од Нове године било је бар 15 поскупљења која су нас отерала у још већи минус. А тек ће их бити.
А за све иста прича: Отворите ваше новчанике. Има ли у њима више пара него пре? Џаба нам приче о најуспешнијој европској економији. Чуди ме кад је тако да гастарбајтери из Европе нису закрчили граничне прелазе у потрази за послом у Србији.
Милан Живковић
