Осећам потребу да се и ја огласим поводом предстојећих избора у Косјерићу, у нади да ми се неће замерити. С обзиром на то да нисам део бирачког тела, рекао бих понешто о себи. Сеча Река је моје родно место. Читав радни век провео сам као учитељ у једној од најбољих београдских Основних школа. Да сам по завршетку школовања имао посао било где у завичају, никада га не бих напустио. Но, и овако, као да нисам никада из њега излазио. Скоро све викенде и све распусте проводио сам у завичају. Сада као пензионер највећи део године проводим у Сечој Реци. Живим живот тих људи и те средине. Играо сам фудбал за Сечу Реку у време кад смо били неприкосновени, освајачи и Купа и Првенства општине.
Као неко ко је у дужем периоду био важан када је реч о раду Удружења Косјераца у Београду, иницирао сам активности од користи за наше људе: куповина апарата за Дом здравља, награде за најбоље ученике, прибављање опреме за школе, помоћ вишечланим породицама. Помогао сам оснивање легата Милована Витезовића и Милијана Поповића .
Прихватио сам се функције директора ФК Сечице у тренутку кад је клуб био у дуговима и кад му је претило гашење. Заједно са пријатељима опоравили смо клуб, набавили опрему, поставили клуб га на ноге и озбиљно га организовали.
Осмислио сам и водио седмодневни културни програм поводом двеста година наше светиње Цркве брвнаре са садржајима и бројем учесника на коме би нам позавиделе и далеко веће средине. Сада сам по вољи мојих пријатеља управитељ Фондације Евро за знање регистроване у Косјерићу, с обзиром на то да смо нас четворица, њени оснивачи, рођени ту око Косјерића. Фондација стипендира најбоље ученике и студенте са најслабијим материјалним стањем породице из целе Србије, с тим да сваке године једна – две стипендије долазе у Косјерић. Тако се Косјерић по нечему лепом и добром промовише у целој Србији.
Сарадник сам два часописа Разоткривања и Наш траг, који су такође две лепе косјерске приче. Ето, то су неке од активности којима сам желео да се одужим свом завичају и допринесем његовом лепшем лицу.
После Драгана Вујадиновића, који је продрмао учмалост и учинио много тога доброг, дошла је СНС власт чији су резултати у та два мандата минорни. А осам година није кратак период. Као да су нам га појели скакавци. Спорт се скоро угасио, живот замро, ни један нови километар асфалта, ни један нови погон. У њих као да не верује ни врх СНС-а. Да је другачије, довели би неку инвестицију, неки пројекат, кад већ ови њихови нису способни да се изборе за то. Ничим нису оправдали своје плате. Углавном се баве ухлебљењем својих истомишљеника, прогоне и смењују креативне и успешне доводећи на њихова места некомпетентне и неспособне. Зато мојим драгим Косјерцима упућујем поруку и молбу: ПОШТУЈТЕ ВИШЕ САМИ СЕБЕ. Пооштрите критеријуме, подигните лествицу захтева од локалне власти. Не дозволите да се баве сами собом. Не задовољите се којим камионом блатњавог шљунка. Власт мора много више од тога да допринесе.
Пратим активности групе грађана ” Чисти људи за чист Косјерић.” Оне које познајем уливају ми поверење и уверен сам да сигурно могу много више од актуелне власти. Што, руку на срце, и није тако тешко. Сви су часни људи, реализовани, најбољи у пословима којима се баве. Њима власт није ни опсесија ни ухљебљење.
Знам да су изборни услови неравноправни и неправедни. Али сам исто тако сигуран да бојкот на локалу није решење. Тако себи ускраћујете право и могућност да смените неспособне и допринесете лепшем и бољем Косјерићу.
Наредни избори су права прилика да се живот грађана општине учини квалитетнијим и садржајнијим. Зато: листић у руке и учините први корак за своју бољу будућност и будућност својих најдражих.
И на самом крају, размишљајући локално, апострофирао бих неке од проблема Сече Реке који траже хитно решавање – санирање снабдевања пијаћом водом и базена по којем пливају пацови, – постављање контејнера, – заштита водотокова од септичких јама које се директно изливају у реке, – уређење простора који припада Цркви између самопослуге и задружног дома који је сада једна запарложена ледина. Тим пре што постоји диван пројекат његовог уређења и што се тај простор и пре више од сто година звао ” сјечорјечким парком”, – враћање свлачионице фудбалском клубу која је претворена у приватну кафану нигде регистровану. – да председника МЗ бирају грађани референдумом, а не у кафани једна уска скупина људи.
Срдачно,
ваш Милан Живковић.
