Лако је гледати са стране, како се људи пред изборе размимоилазе, обрачунавају, како севају варнице, како комшије престају бити пријатељи… или баш и није тако лако
Докле сежу видици, који су ставови и очекивања просечног косјерског бирача?
Како општинске изборе доживљава мештанин Косјерића и како да се определи?
При самој помисли на поменута питања ступамо на трусно подручје, тема је осетљива, шкакљива, изазива нелагоду те ћемо из тог разлога у причу увести поређење дате проблематике са виђењем“ мушко-женских односа“.
Замислимо сада да један момак (или потпуно свеједно девојка, да не будемо још и феминисти – прича је двосмерна, окрените по вољи) треба да се ожени у неким својим таман-зрелим годинама за то. Какву он младу (или она младожењу) тражи?
Пре свега, мора бити поштена, образована, паметна, лепа… то је негде јасно. Али, преведено на терен политике – наша идеална млада (или младожења) мора бити потпуно неукаљана, лишена прошлости и ранијих веза у било ком смислу и облику (као у ”Рањеном орлу”). А истовремено, тако неискусна, мора бити страствена љубавница која у сваком моменту тачно зна ста жели (Клеопатра вс Дон Жуан), мора водити свог партнера кроз живот, али исто тако ослушкивати и испуњавати његове жеље скоро до нивоа читања мисли, са погледом од ког подилази језа, гласом од ког се топе глечери… кухињске вештине се подразумевају. Партнер(ка) мора бити довољно богат да не пожели туђе, али опет и сиромашан да би родбина рекла да је скроман.
Јасно је да уколико све ове факторе уврстимо у претрагу – избор је скучен и заправо не постоји. Момци остају момци, а девојке исто тако девојке.
Нећемо правити паралелу са истом проблематиком на терену политике, коме је јасно – јасно је. Да закључимо – овакво бирање партнера је код нас било заступљено (не буквално, али слично) до почека 20. века, у неким срединама и нешто дуже. И тада је био фасцинантан брак из интереса, уговорен брак, општеприхваћена куповина младе, а у ранијем добу је подржаван и брак из принуде.
У ком смо периоду када је о политичкој свести реч, ни научни кругови нису сасвим сигурни, али у 21. веку сигурно нисмо или пак јесмо (демантујмо их)? Од досадашњег силног биркања и цепидлачења корис су једино успели да извуку „професионални“ политичари и емитери серијала „Домаћине ожени се“, „Проводаџија“ и филмова за одрасле.
Аутор Александар Јовановић
