Пров

Аутор: Милена

Ход по танкој жици, ал’ је ипак ход,
И звук сваке стопе, знам, само је мој.
Можда срљам голорук пред стрељачки вод,
Знам да сам у праву, ја знам да сам свој.

Још колико капи крви да вам дам?
Колико још суза за рупу без дна?
Jа и даље идем, а знам да сам сам,
Да би вас мој корак тргнуо из сна.

Привид мирних снова расипа мој дах
И звук сваке стопе ритмом боји мрак.
Не знам дал’ је мој циљ победа ил’ крах,
Aл’ знам да је мени задњи сунчев зрак.

Објављено

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on telegram
Telegram
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on email
Email