Ход по танкој жици, ал’ је ипак ход,
И звук сваке стопе, знам, само је мој.
Можда срљам голорук пред стрељачки вод,
Знам да сам у праву, ја знам да сам свој.
Још колико капи крви да вам дам?
Колико још суза за рупу без дна?
Jа и даље идем, а знам да сам сам,
Да би вас мој корак тргнуо из сна.
Привид мирних снова расипа мој дах
И звук сваке стопе ритмом боји мрак.
Не знам дал’ је мој циљ победа ил’ крах,
Aл’ знам да је мени задњи сунчев зрак.
