Избори су готово једини чин приликом кога Ми-грађани заиста одлучујемо о уређењу заједнице чији смо део.
Да ли и даље нисмо свесни колико одлуке које доносе наши изабрани представници утичу на наше животе?
Да ли смо заборавили: да смо Ми-Ти који кроз порезе финансирамо читаву државу и систем; да изабрани представници морају бити одговорни нама; да од самих избора и њихових резултата зависи како и на који начин ће се „делити колач” и да ће то утицати на квалитет живота свих нас?
Хајде да се позабавимо изговорима зашто неко од нас неће изаћи на гласање. Намерно кажем – изговори јер оправдање не постоји (част ретким изузецима).
„Ма сви су они исти!“ – предрасуда
Нису. Нису сви исти. Неко нуди свој Програм, неко не зна ни шта је Програм. Неко је „програмиран“ из Централе, издашан у обећањима, слаткоречив и дарежљив искључиво пред изборе; неко други има јасну визију и план развоја ка коме стреми; неко н-ти пак нема појма ни о чему од поменутог.
Као што је сте ви различити од вашег брата или сестре и ваш брат или сестра од вас, различити сте од свог комшије, тако су и људи у политици различити. Као и свуда има оваквих и онаквих, поштених и лажљивих, преданих и лењих, , али нису сви исти. У нашем граду смо видели многе какви су били када су били на власти, видели смо што су показали да знају и умију или не умеју; видели смо и оне у опозицији и морате признати да нису сви исти. Важно је размислити с ким и чим сте били задовољни, с ким и чим нисте, и ко има снагу и знање неопходне за развој нашег Косјерића.
„Немам за кога да гласам!“ – предрасуда
Међу учесницима у изборној трци можемо наћи некога по свом укусу. Уколико гледамо као песимисти – сигурно можемо наћи некога ко нам није „стао на жуљ“, ко одаје утисак да је другачији.
„Немам времена за гласање!“ – парадоск, звучи као: „Не бојим се, ал’ ме страх!“
Излазак на изборе не захтева пуно времена. Сам процес гласања траје неколико минута плус време које је потребно да дођете до биралишта, које је у близини адресе становања (велики је Косјерић… све скупа 30 минута… са урачунатим чекањем у реду за гласање).
„Не занима ме политика!“- а кроји нам живот…
Колико год да нас политика не занима, она кроји главне контуре нашег живота. Одвојимо тих неколико минута у недељу. Битно је ко ће нам бити на челу општине. Живите у овом граду и тиче вас се колики је порез, каква је јавна расвета, какве су школе, какви су путеви… каква је културна понуда. И ви о свему томе треба да одлучите. Ваш глас одлучује о томе какав ће бити ваш град.
„Био/ла сам на прошлим изборима!“ – поред грађанских права имамо и обавезе…
Сада су нови избори, нови су кандидати и не могу се упоређивати с прошлим изборима. Избори нису само право грађана, већ излазак на изборе претпоставља и чин преузимања грађанске одговорности. Одговорности за свој, али и за животе свих грађана. Морамо изнети свој политички став, у супротном се може догодити да мањина гласача изгласа власт која ће нама-већини бити наметнута јер нисмо изнели свој стави.
„Мој један глас не може ништа променити!“ – кад бисмо сви веровали у то да наш глас није важан, на изборе не би изишао нитко, онда би избори заиста били бесмислени.
Они који мисле тако, у ствари само одлуку препуштају другима да одлучују у њихово име. Избори су једини вид директног утицаја нас-грађана на политички систем и одлуке које из њега произилазе. Сваки глас на демократским изборима је једнако важан.
Један глас може много тога променити. Уосталом, један по један…
Гласање може деловати ирационално, уколико смо на позицији да „један глас ништа не може да промени”, међутим, многи локални избори су показали колика је то заблуда (тим пре што говоримо о нашем Косјерићу који је „вазда мимо света“).
Гласање је први корак утицаја на животе свих нас. Зато оловку у руке и гласајте савесно за своју будућност.
Ако вам је стало да нека од опција победи или да кандидат/киња с неке листе, за кога/ју знате да ће се борити за ваше интересе, уђе у градску скупштину – не будите лeњи и одвојите 30 минута за гласање. Ваш глас стварно може пресудити!
Постоји мноштво дефиниција политике, али до тих популарних дефиниција су довеле три врсте људи: први – који стављају појединачне интересе испред интереса заједнице; други – који су интересе заједнице користили да се обрачунају с појединцима; и трећи – које за све то није брига и шибају по своме као да су „засебна држава“.
Можда ћете рећи да заправо нема неких четвртих на овом свету, али дубоко вјерујем да управо ти „четврти“ – којима је стало до добробити, развоја и напретка за заједницу и појединце, чине велику већину, али су често претихи, прескромни или презаузети преживљавањем да би се наметнули. Управо Ви сте ти четврти и ево вам прилика да изаберете вашу и нашу групу грађана под редним бројем – 4!
