Присетимо се на тренутак средине ’90-тих, када је Бора Чорба између осталог писао и сатиричне и друштвено-ангажоване песме. Поред политичких “Баба Јуле” и сличних, један део песничког опуса је посветио и незајажљивим колегама народњацима који у то време хрлише у Франкфурт (и сличне “српске градове”) викендом, да покупе сав новац кога се успеше докопати, и брже боље бежаше назад. Бора каже, да су тамо певали и Курта и Мурта… и наравно Џеј.
Иако нас је Џеј недавно напустио, Курта и Мурта су ових дана ту, и из дана у дан обилазе нашу лепу варош. Вероватно знају да је Косјерић веома важан град у историји српског и југословенског олимпијзма, па као прави олимпијци сваке 4 године дођу на бојиште и надмећу се. А надметати се, будимо реални, није лако. Посебно кад сте у позицији да се најчешће надмећете са самим собом. Ситуација донекле подсећа на легендарног Сергеја Бубку, који годинама није имао конкуренцију, па је летвица из године у годину морала да иде по центиметар горе, само рекорда ради, победа никад није довођена у питање.
А код Курте и Мурте је летвица одавно високо – још од како је Академик обећао тунел испод Каоне. Сви резултати у главној дисциплини познатој као – “предизборна обећања” су некако у сенци тог рекордног обећања. Али, важно је учествовати, као прави олимпијци размишљају Курта и Мурта па онда крећу са новим радним местима, гасификацијама, километрима асфалта, фабрикама здраве хране, донацијама за пелет….. А гледаоци, они све то посматрају, слушају предизборна обећања, нека већ знају и напамет.
Поједини такмичари су већ ветерани, били су 3,4 пута овде, а неке младе наде, најчешће такмичарке, се по први пут опробавају. Генерално, добро им иде – још се нико није засмејао на сопствене речи и гомилу изречених обећања, а и публика је доста озбиљна и не схвата да је то за Курту и Мурту само игра. Олимпијци се довољно дуго задрже да стигну и да се почасте традиционално добром косјерском кухињом, а опет довољно кратко да нетрадиционално лош домаћи ваздух не поквари ужитак.
Оно што мало ремети уживање нашим драгим такмичарима је смелост неких локалних горштака, који су се дрзнули да обују патике, обуку дресове и ухвате се у коштац са недодирљивим Куртом и Муртом. Локални горштаци делују по мало наивно, посебно када је лагање у питању – нема великих најава ни грандиозних обећања. Али, локалци су незгодна сорта – познају домаћи терен, али га и воле, за разлику од ових професионалаца који слично као народњаци са почетка приче – само тезгаре.
Драги грађани, сигурно сте препознали све актере ове приче. Група грађана ”Чисти људи за чист Косјерић” сматра да грађани заслужују много искренији однос свих политичких субјеката према њима. Зашто више слушати исте приче сваке 4 године? Да ли можете да се сетите испуњених обећања? Зашто се професионални политичари сете малог Косјерића само пред изборе? Да ли вас је неко саслушао, питао шта вам треба, како се осећате?
Ми, ваши суграђани, делимо исте проблеме и бриге са вама. Ми не желимо власт због личне користи, и не плашимо се одговорности да заједно са вама уредимо наш град онако како то одговара свима нама – Косјерцима, а не неким политичким интересним групацијама. Не требају нам политички конкурси и дириговано запошљавање – хоћемо стручне, поштене и одговорне људе.
Живот а не политика! Доста је и Курте и Мурте!
